Visoki sneg i sibirske temperature donose nevolje ne samo čoveku, već i čitavom živom svetu. Na ove niske temperature takođe reaguju i životinje: sisari, ribe i ptice.

Savetnica za sisare u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode Jadranka Delić kaže da životinje različito reaguju na zimu.

"Postoje grupe životinja koje zimu prespavaju, pa ih ove niske temperature ne dotiču previše. To su, uglavnom, životinje koje su preko leta i s jeseni prikupile masne rezerve, pa ih troše u zimskom snu. Među njima su medvedi, slepi miševi i tekunice. Mnogo je više, međutim, onih vrsta koje ne prespavaju zimu i one ovu hladnoću teže podnose. Ako pričamo o životinjama koje žive u gradovima i naseljima, nije im lako s jedne strane, a s druge postoje deponije, postoje kontejneri i to je nekakav način da se preživi, da se pronađe hrana. Daleko je najteže životinjama koje žive u prirodi, jelenima, divljim svinjama. Mnogo je hladno, nema hrane i njihov opstanak u ovo baš ekstremno hladno vreme zavisi od čoveka, odnosno od toga koliko se ljudi brinu o njima i donose im hranu",objašnjava ona.

Na niskim temperaturama ni ribama nije lako, kaže ihtiolog u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode Laslo Galamboš.

"Riblje vrste, koje žive u vodama Vojvodine, imaju telesnu temperaturu jednaku temperaturi vode. Kako je i ona ovih dana niska, a mnoge reke, jezera i bare su zamrznuti, to može negativno da utiče na riblji fond. Prilikom smanjivanja svoje aktivnosti ribe ulaze u fazu krtoženja, to jest one traže staništa koja su dublja, malo toplija i koja ne zamrzavaju. Drugi ugrožavajući faktor za riblji fond je zamrzavanje vodene površine. Može doći do nedostatka rastvorenog kiseonika u vodi i to može da bude čak i letalno za riblje vrste. Još jedan ugrožavajući faktor, veoma značajan u ovom trenutku jeste izuzetno nizak vodostaj i to ako se kombinuje sa zagađivanjima koja dospevaju u vodu može da ima izuzetno negativne efekte i može da dovede do uginuća ribe",upozorava on.

"Jaka zima u februaru iznenadila je i ptice, jer su neke vrste, zbog toplog januara, počele pripreme za povratak u gnezdilišta, pa su sada suočene s teškim izazovima, da bi preživele", kaže član Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Marko Tucakov.

Različite ptice različito reaguju na niske temperature, jer svaka ima sopstvenu, evolucijom urođenu strategiju, podseća on.

"Ptice vodenih staništa se vrlo teško snalaze budući da su njima neophodne odmrznute vode sa puno hrane gde nema uznemiravanja, a takvih sada gotovo i nema. Na drugačiji način reaguju ptice koje se hrane hranom koja je sada zatrpana i tu se na dovijaju na razne načine koristeći hranu koja ne zadovoljava sve energetske potrebe po principu "daj šta daš". Dosta lako prolaze ptice grabljivice, one koje su spremne da se hrane leševima budući da je ovo vreme kada uginjavaju ptice i druge životinje, tako da ptice uglavnom ne mogu da se snađu", kazao je Tucakov.

"Hladna zima sigurno će ostaviti posledice i u ptičjem svetu. Možemo im pomoći tako što ćemo iznositi hranu na hranilišta, ali tako da ih što manje uznemiravamo. To znaju oni koji se bave pticama pa izbegavaju da ih u ovom periodu fotografišu i prstenuju, rade druga naučna istraživanja. Šta više, lovstvo je predvidelo mogućnost da se potpuno obustavi lov u periodima nepovoljnog vremena. No sada polako već počinje i lovostaj. Tako da je uznemiravanje apsolutno najštetnije, imajući u vidu da je njima potreban mir, da bi skupile dovoljno hrane i preživele",savetuje on.

Prema prognozama meteorologa, ledeni talas potrajaće do sredine meseca, pa bi bilo dobro da, koliko god možemo, pomognemo jedni drugima, ali da pomognemo i životinjama, kako bismo zajedno što lakše prebrodili zimu.

Izvor: RTV

Comments: